07.08.2008.
Najveći poduhvat u novijoj istoriji nauke, čiji je početak više puta najavljivan i odlagan, najzad će početi. Posle 14 godina rada,
utrošenih osam milijardi dolara i niza tužbi, u subotu će na granici Švajcarske i Francuske probno biti pušten u rad najveći akcelerator čestica ikad
napravljen u okviru kontroverznog eksperimenta koji treba da rasvetli tajne postanja.
Veliki hadronski kolajder (LHC), akcelerator koji su gradili vodeći fizičari planete u Centralnoj evropskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja
(CERN) i preko 2.000 istraživača sa nekoliko stotina fakulteta iz celog sveta i laboratorija iz 34 zemlje, biće isproban etapno.
Naučnici se nadaju da će im taj uređaj omogućiti da dobiju verodostojne informacije o nastanku univerzuma. Oni pretpostavljaju da će pomoću njega
ponovo stvoriti uslove kakvi su postojali jedan trilioniti deo sekunde posle Velikog praska.
Kolajder se nalazi u džinovskom tunelu na dubini od 100 metara i prečnika 27 kilometara. Dva snopa čestica će se kretati suprotnim smerovima velikom
brzinom. Međutim, njihove putanje će se na mnogi mestima presecati i sudarati. Čestice će usmeravati nekoliko hiljada superprovodljivih magneta.
Upravo će posledice tih sudara biti glavni predmet istraživanja naučnika. Ukoliko se sve bude odvijalo po planu, prvi protoni će početi da kruže po
celom akceleratoru 2. ili 3. septembra.
Posle toga inženjeri procenjuju da će im biti potrebno mesec-dva da bi doterali i podesili intenzitet snopova pre nego što dozvole njihovo sudaranje i
proizvodnju čestica koje su dovele do nastanka univerzuma.
CERN će zatvoriti akcelerator tokom zime da bi se uštedela struja, a u međuvremenu čitava armija fizičara koji su sagradili dva džinovska detektora
čestica ATLAS i CMS pripremaće se za veliki događaj, to jest aktiviranje celog Velikog hadronskog kolajdera 21. oktobra.
Za Veliki hadronski kolajder vezane su brojne priče i legende. Na primer, postoji mišljenje da bi u akceleratoru mogle da se pojave crne rupe, koje bi
uništile ne samo mašinu već i pola teritorije Francuske i Švajcarske i - na kraju - našu planetu.
Naučnici tvrde da je tako nešto u principu moguće, ali da bi te rupe postojale suviše kratko, to jest nekoliko delića sekunde, da bi nanele bilo kakvu
štetu. Osim toga, dodaju oni, sudaranje subatomskih čestica, slično onome koje će izazvati kolajder, konstantno se dešava u prirodi, a sudari čestica
kosmičkog zračenja proizvode mnogo više energije od kolajdera.
„Sasvim je očigledno da neće biti smaka sveta kad uključimo naš akcelerator“, ističe Lin Evans, šef projekta CERN.
Odbrojavanje
Na sajtu www.lhcountdown.com u toku je neprekidno sekundno odbrojavanje vremena do starta hadronskog kolajdera.
blic
